Sva dosadasnja istraživanja su pokazala da lečenje hipertenzije značajno smanjuje morbiditet i mortalitet ovih bolesnika. Terapija podrazumeva lečenje bez lekova i lečenje lekovima.
NEFARMAKOLOŠKA TERAPIJA HIPERTENZIJE
Nesumnjivo je pokazano kako u kliničkom radu tako i u mnogobrojnim studijama da lečenje bez lekova može kod nekih bolesnika da bude dovoljno za dobru kontrolu krvnog pritiska. Kada to nije slučaj, njegova primena značajno smanjuje doze i broj lekova koje treba primeniti za lečenje hipertenzije.
GOJAZNOST I HIPERTENZIJA
Kako je gojaznost vrlo često udružena sa povišenim krvnim pritiskom u lečenju treba pre svega poći od redukcije telesne težine. Tako je pokazano da smanjenje težine za 3 kilograma smanjuje krvni pritisak za 7/4 mmHg, a pad težine za 12 kilograma smanjuje vrednosti krvnog pritiska za 21/13 mmHg. Cilj je da se pomoću nutricioniste ili dijetetičara podrže ovi bolesnici kako bi postigli normalnu telesnu težinu.
SO I HIPERTENZIJA
Mnogobrojni rezultati ukazuju da je u lečenju hipertenzije važan smanjen unos soli. Pridržavanje ovog režima daje iste rezultate kao i lečenje diureticima, naravno bez sporednih i neželjenih dejstava lečenja. Međutim, najnovija otkrica vezana za unos soli, pokazuju da so i nije tako vazna za ukupni ishod lečenja hipertenzije. Sacekacemo novi izveštaj - NJC VIII koji bas zbog ovog otkrića još uvek kasni.
ALKOHOL I HIPERTENZIJA
Unos alkohola oko 80 gr dnevno (4 piva na primer) direktno povećava krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom. Prekidanje uzimanja alkohola dovodi do pada krvnog pritiska, i to vrlo brzo po prekidanju. Poslednjih godina je pokazano da umeren unos alkohola nije štetan već i koristan. Tako su preporučene doze 14 jedinica nedeljno za žene i 21 jedinica za muškarce (1 jedinica je čaša vina, pola čaše piva i pola čašice žestokog pića).
FIZIČKA AKTIVNOST I HIPERTENZIJA
Povećanje fizičke aktivnosti naročito kod osoba koje obavljaju posao sedeći može značajno da poboljša kontrolu krvnog pritiska. Preporučeni fizički napor mora biti doziran, odmeren i podešen godinama, polu i mogućnostima bolesnika.
Imajući u vidu koliko je terapija bez lekova važna u lečenju hipertenzije, treba bolesnike uputiti u ovaj vide lečenja. Posebno kod onih kod kojih je tek otkrivena bolest i kod kojih hipertenzija može da se klasifikuje kao prehipertenzija ili hipertenzija I stepena. Većina bolesnika ne prihvata medikamentno (lekovima) terapiju kao hroničan vid lečenja. Tim pre ih treba ohrabriti i uputiti na nefarmakološko (bez lekova) lečenje. Međutim, to znači promenu stila života, što je vrlo teško postići kod većine bolesnika i jos teže održati ga vremenski dugo. Tako, da i pored dobro organizovanih centara za lečenje hipertenzije, mnogobrojnih istraživanja I velikog broja uključenih bolesnika u njih, nefarmakološka terapija ostaje samo za mali broj bolesnika visokomotivisanih i uplašenih zbog hipertenzije. Većina zahteva primenu medikamentne terapije, ciji izbor treba da bude individualizovan.
MEDIKAMENTNA TERAPIJA HIPERTENZIJE
U lečenju hipertenzije postoji važno pravilo: ”veličina krvnog pritiska kod koje ispitivanje i lečenje daje više koristi nego štete” (Grimley Evans and Rose, 1971). Dalje, lečenje uvek treba da uzme u obzir koliki je rizik od hipertenzije i dobrobit od lečenja. Postoje mnogobrojne preporuke koju veličinu krvnog pritiska treba lečiti medikamentno i sve su one slične sa manjim ili većim izmenama.
Najveći broj preporuka se odnosi na lečenje osoba koje su mlađe od 80 godina, imaju dijastolni krvni pritisak između 90-99 mmHg i više, postoje promene na ciljnim organima i imaju pridružene druge faktore rizika za kardiovaskulna oboljenja. Međutim JNC VII (Joint National Committee) je preporučio mnogo niže vrednosti i za dijastolni i za sistolni krvni pritisak za započinjanje terapije. Pored ovih preporuka postoje i preporuke “Svetske zdravstvene organizacije” kao I Američkog društva za hipertenziju koje takođe imaju niže vrednosti krvnog pritiska za preporuku lečenja. Sumirajući rezultate ove tri grupe dobijeni su slični rezultati za kontrolu krvnog pritiska kao i komplikacije hipertenzije.
Dakle, lečenje je tokom celog života NEOPHODNO i REDOVNO!
MOJKARDIOLOG
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.