MERENJE KRVNOG PRITISKA - KRATKA VERZIJA

Neću vam pričati o bolesti visokog pritiska (arterijskoj hipertenziji), jer je o tome već dosta toga koje kuda napisano. Jedino ću vam reći da je to NEIZLEČIVA BOLEST, i kao takva zahteva lečenje do kraja života. Kao i svaka bolest ima svoje periode "mirovanja" i pogoršanja.

     

Kada izmerite krvni pritisak i nađete normalne vrednosti, one nisu znak toga da je bolest izlečena, jer je to nemoguće. Lekovi se nastavljaju i dalje, i tako do kraja života. Ne podležite idejama neukih ljudi da ćete se "odmoriti od lekova" jer vas lekovi niti umaraju, niti truju. Naprotiv, daruju vam duži i bolji život. Nemojte preskakati uzimanje lekova kada izmerite normalan krvni pritisak. Tada će se desiti da dejstvo lekova prestane, pritisak će naglo "skočiti", i tada rizikujete da se šlogirate (što je najčešće), umrete, ili dobijete srčani udar. Samo redovno uzimanje terapije i redovne kontrole kod svog doktora omogućavaju pravilno lečenje, a za vas bolji život.

Da biste imali uvid u svoje stanje, potrebno je da umete pravilno da izmerite krvni pritisak. Više nećemo pričati o merenjima pritiska aparatima sa živom, jer su konačno i kod nas ukinuti. Bila je to dobra metoda dok se tehnologija nije razvila i omogućila lakše, tačnije i zdravije merenje digitalnim meračima pritiska.

Još od 1930. godine u ambulantama smo počeli redovna merenja krvnog pritiska pri pregledu pacijenta. Vremenom smo zaključili da veliki broj pacijenata ima viši krvni pritisak kada ga merimo u ambulanti pri pregledu nego kada ga pacijent meri sam kod kuce. To smo nazvali: "fenomenom belih mantila". Takođe smo uočili da ima bolesnika koji u ambulantama imaju normalan pritisak, a kod kuce kada ga mere imaju povišene vrednosti. Ovo smo nazvali: "maskirana hipertenzija". Zbog toga, a i zbog samokontrola,  poslednjih 20 godina nametnula se potreba za kućnim merenjima. Pored kućnih merenja, postoji i merenje krvnog pritiska takozvanim holter monitoringom krvnog pritiska. To je kontinuirano merenje krvnog pritiska 24 sata. U ovu svrhu, koristi se aparat veličine mobilnog telefona i poveske za ruku. Aparat i poveska se ne vide kada se stave, tako da pacijent može da radi sve što uobičajeno radi, dok aparat sam meri i pamti pritiske bez ikakvog učešća pacijenta. Povremeno, pacijent upisuje svoje dnevne aktivnosti, da bi dokoru omogucio bolji uvid u svoje stanje. Iščitavanjem i analiziranjem vrednosti koje je izmerio aparat, doktor na ovaj nacin ima najbolji uvid u stanje bolesnika.

Za sada ćemo se zadržati na kućnim merenjima. Pre odlaska kod doktora ako nemate mogućnost merenja holter monitoringom, merićete pritisak sami. I to tako da tri ili sedam dana pre odlaska kod doktora (isti su rezultati i sa merenjem od tri dana, kao i sa sedam) merite dva puta dnevno po dva puta. Dakle: merićete dva puta zaredom ujutru, i dva puta zaredom uveče. Ove vrednosti ćete zapisivati i odneti svom doktoru na kontrolu.

Merenje ćete raditi kada ste mirni, u sedećem položaju. Poveska će biti na ruci kojom NE pišete. Stajaće na nadlaktici, dva prsta iznad pregiba lakta. Crevo koje spaja povesku i aparat za merenje će biti sa unutrašnje strane nadlaktice, i ići će po srediti lakatne jame - položaj creva je važan za one koji nemaju digitalne aparate. Ruka na kojoj je poveska, biće oslonjena na sto, ili bilo šta drugo, a u visini vašeg srca. Ponovićete još jedan put i obe vrednosti zapisati. Ukoliko poželite i po treći put da izmerite, skinite povesku i ponovo je stavite. Najviše dva puta možete meriti bez skidanja poveske, da bi rezultati bili tačni. Mada, najtačnije je da svaki put pre merenja skinete i ponovo stavite povesku.
Za sada se sigurno zna da se najbolja merenja dobijaju digitalnim samomeračima koji imaju povesku za nadlakticu. Jos su u toku studije sa samomeračima sa poveskama oko članka iznad šake i samomeračima oko prsta na šaci.