VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI

U Srbiji postoji niz predrasuda i strahova. Ajnštajn je rekao da je lakše razbiti atom nego ljudsku prerasudu. Ipak, malo više znanja vodi u manje straha. Objavljujem članak koji je još ranije napisala Prof. dr Milica Nešović. Od tada do danas, ništa se nije promenilo u vezi sa veštačkim zaslađivačima.

ASPARTAM

Veštački zaslađivači su ušli u široku upotrebu u prehrambenoj industiji poslednje dve decenije tako da se koriste u različitim prehrambenim artiklima, piću, lekovima i higijenskim sredstvima. Može se slobodno reći da svaki stanovnik u zapadnom svetu upotrebljava ove preparate znajući ili neznajući da ih unosi.

Aspartam je skoro beo, bez mirisa kristalni prah intenzivno slatkog ukusa.Rastvorljiv je u vodi na pH 5,2, bolje se rastvara u kiselim i toplim tečnostima. U farmakopeji (Martindale) stoji da su mere opreza  vezane za unos velikih količina kod osoba sa fenilketonurijom (metabolička nasledna bolest). 200 puta je slađi od šećera, 1 gr =17 kJ (4 kcal). Ispitivan je unos 40 mg/kg kao dozvoljen, a diketopiperazina (sastojak aspartama) dnevni je prihvatljiv 7,5 mg /kg (dao ekspertni komitet za hranu FAO/WHO).   

Pre puštanja u upotrebu bezbednog i vrlo intenzivnog slatkog ukusa aspartama urađeno je preko 100 naučnih studija na životinjama i ljudima. U postmarketinškom periodu su nastavljena naučna ispitivanja kroz stalno praćenje unosa, loših i dobrih strana ovog preparata. Ova ispitivanja su vrlo intenzivno sprovedena u Americi poslednjih 8 godina kao i u drugim zemljama i pokazala su da unos aspartama je uglavnom ispod preporučene i prihvaćene doze koju je dao Joint FAO/WHO ekspertni komitet za adiditive hrani. Ispitujuci neželjene efekte, kako loše tako i dobre (koji su angdotalni), pokazano je da su oni slabo izraženi i česti u opštoj populaciji i da ne postoji jedinstvena pojava ili simptom koji bi se mogli vezati za upotrebu aspartama. To znači, konačno, da su sve studije jedinstvene u pogledu ocene da nema dokaza izmedju aspartama i nekih neželjenih pojava registrovanih kod osoba koje ih koriste. 

Izdvajajući najzanimljivije  negativne pojave koje su i pokrenule najvise diskusija su promene vezane za CNS. Naime, pojava migrena u migrenoznih osoba je navedena da je povezana sa aspartamom. Ispitivanja sa duplom spepom probom su pokazala da te osobe imaju migrenu i kada unose placebo (bez aspartama). Zatim su navedene promene vezane za najfiniju funkciju  mozga kao sto je kognitivna funkcija i memorija ali su ozbiljna ispitivanja pokazala da ne dolazi do takvih promena pri uzimanju i velikih količina i čak i kod osoba koje već imaju takva oštećenja iz drugih razloga. Ispitivanja potpuno zdravih odraslih osoba su pokazala da unošenje velikih dnevnih doza aspartama ne utice na neurofizioloske, neuropsihološke i bihejvioralne (ponašanje) funkcije (Am J Clin Nutr, 1998,68:53-537). Najteža optužba je vezana za porast tumora mozga koji je registrovan nekoliko godina po početku primene aspartama. Mogućnost mutagenog potencijala u ovom preparatu je navedena kao i da su pacovi koji su hranjeni aspartamom više obolevali od tumora mozga u odnosu na kontrolnu grupu pacova (J Neuropath Exp Neurol, 1996 55:1115-1123). Sumirajući moguću karcinogenu ulogu veštačkih zaslađivača u jednom revijalnom članku je navedeno da se ona poklapa sa porastom maligniteta uopšte, i ne može se povezati direktno sa unosom ovih preparata. Postoje saopštenja i o pozitivnoj ulozi aspartama da sprečava toksičnost mikotoksina-ochratoxin A (OTA) koji se na Balkanu cešće  nalazi u hrani i povezan je sa endemskom nefropatijom i povećanjem broja obolelih od karcinoma bubrega. Metabolički uticaj aspartama na  nivo masti u krvi je isti kao i glikoze i fruktoze. Nisu tačna ni neka saopštenja da smanjuje unos eneregetski u organizam i pad telesne težine.

Naučni podaci u ponovljenom postmarketinškom periodu govore da aspartam čak i u količinama mnogo većim nego što ih ljudi obično koriste nije štetan i može se koristiti kao zaslađivač hrane i pića (Regul. Toxicol. Pharmacol. 2001, 34:221-233). Postmarketinška istraživanja su najviše i najčešće vršena sa aspartamom (objavljeni 1994 i 2001 godine rezultati) i pokazala su da se radi o preparatu koji uspešno preživljava sve kritike i ostaje u daljoj upotrebi.

20.04.2002. godine

Prof. Dr Milica Nešović