SAN

       Veliki broj ljudi u današnje vreme ne spava dovoljno. Prema podacima iz 2003 iz američke "National Sleep Foundation (NSF)", više od trećine odraslog stanovništva od 18-54. godine spava manje od 8h dnevno. Jedna trećina i vikendom spava manje od 8h, a radnim danima manje od 7h. Većina ljudi nije ni svesna važnosti dobrog sna, tako da će ovde biti reči o svemu tome.

       Svi sisari i ptice spavaju. Što su manji po veličini, više spavaju. Maške spavaju oko 14h/dan, majmuni 9, konji oko 2.5h. Tokom najdubljeg sna, najviše se obnavljamo i najviše rastemo. Proteini i hormoni obnavljaju organizam, a sistemi organa su opušteni. Snabdevanje krvlju je pojačano, telesna temperatura snižena da bi se sačuvala energija, a hormon rasta najviši. On utiče na rast tkiva i organa i štiti organizam od pojedinih vrsta raka. Imuni sistem takođe raste tokom dubokog sna, i tada nas štiti od nekih virusnih infekcija. 

        Manjak sna

     Mali manjak izaziva nervozu, slabiju koncentraciju, i smanjenu želju za socijalizacijom. Pored ovog, otežava pamćenje, koordinaciju i rasuđivanje. I pored budnog stanja, postoje kratke epizode sna po nekoliko sekundi, i one mogu izazvati brojne opasnosti kako za neispavanog, tako i za njegovu okolinu. Istraživanja takođe kažu da žene koje spavaju oko 6h tokom noci, za 18% imaju veću šansu da dobiju srčani udar u odnosu na one koje spavaju 8h. Generalno, oni koji spavaju manje od 8h, češće mogu imati šećernu bolest i bolesti štitaste žlezde, i češće su gojazniji.

     Spavanje se odvija u pet faza. NonREM koja ima 4 faze i REM faza. Ova dva stanja spavanja se međusobno razlikuju, a razlikuju se i od budnosti. Prag za buđenje je najniži u prvoj fazi, a najvisi u četvrtoj. Očuvana je redukovana mišićna aktivnost, i definisana registrovanjem elektromiograma (EMG). Suprotno, REM spavanje je registrovano elektroencefalogram (EEG) aktivacijom, atonijom mišića i pojavom brzih pokreta ociju (REM). U toku REM spavanja odigrava se mentalna aktivnost - snovi, koje saopštavaju oni koji sanjaju odmah po buđenju u 80% slučajeva.

     Kod zdrave osobe, spavanje počinje NeREM spavanjem, koje traje oko 90 minuta, pa se javlja prva epizoda REM spavanja, a zatim se NeREM i REM spavanje smenjuju. NeREM stadijum 1 traje samo nekoliko minuta, pa ga prati stadijum 2, koji traje od 10-25 minuta, posle čega počinju da se razvijaju visokovoltni spori talasi, označavajuci stadijum 3. Posle nekoliko minuta visokovoltni spori talasi sve vise dominiraju u EEG, i to je stadijum 4, a obicno traje 20-40 minuta. Zbog ovoga, stadijum 3 i 4 se nazivaju sporotalasno spavanje, delta spavanje ili duboko spavanje. Najčešće se iz stadijuma 2 prelazi u prvu epizodu REM spavanja koje traje nekoliko minuta. Jedan ceo ciklus svih ovih faza traje od 90-110 minuta. Tokom spavanja REM faze postaju sve duže i duže. 

      Nema te dužine spavanja za koju možemo da kažemo da je "normalna". Na naše spavanje utiču voljna kontrola, genetske determinante i cirkadnevni ritmovi. Postoje i razlike u dužini noćnog spavanja iz noći u noć, od individue do individue. NeREM dominira u prvoj trećini noći a REM spavanje dominira u zadnjoj trećini. Postoji i budno stanje tokom sna, i ono obuhvata 5% noćnog spavanja. NeREM je 70-80% spavanja, a REM ostatak, i to u 4-6 epizoda. 

       Tokom starenja najčešća promena u spavanju je redukcija sporih visokovoltnih talasa u EEG, tj. u delta spavanju, dok je REM spavanje relativno konstantnog trajanja. Uopste, spavanje se kod starijih osoba karakteriše sa više promena kroz stadijume, više buđenja i više stadijuma 1, i više pospanosti tokom dana - otuda česta kratka spavanja baš tokom dana. Zatim, efikasnost noćnog spavanja se smanjuje za 70%. Procenat stadijuma 1 raste za 15%, i to više kod muškaraca nego kod žena. 

      Kod beba u toku prvih meseci života, spavanje okupira oko 18h, od čega je 50% REM spavanje. Ciklus NeREM/REM je oko 50 minuta. Arhitektura spavanja se dostiže oko 12-14 godine i predstavlja spavanje kao kod odrasle zdrave osobe. 

      Spavanje je regulisano cirkadnevnim ritmom, a dominantni i sinhronizirajući faktor je svetlost. Vremenska interakcija izmedju cirkadnevnog pejsmejkera i homeostatskih mehanizama određuje budnost i spavanje. Većina organa tokom spavanja pokazuje promene. Najzanačajnije su na kardiovaskularnom sistemu, u vidu promene frekvence srca i protoka krvi kroz krvne sudove srca, što može da promoviše aritmije. Na respiratornom sistemu dolazi do sniženja alveolarne ventilacije, uz redukciju tonusa mišića gornjih respiratornih puteva. Moždani protok krvi se smanjuje u toku NeREM faze, a povećava u REM. Mnogi hormoni pokazuju varijacije, i kod kratkih spavača nivo leptina je snižen, što inhibira uzimanje hrane, dok je nivo grelina povišen a to stimuliše apetit. Ovi nalazi daju nove poglede na poreklo i terapiju gojaznosti koja uzima epidemijske razmere.