Fransoa Martin Maj je psihijatar koji je napisao odličnu knjigu koja opisuje život Ludviga van Betovena život. Primarno, njegove zdravstvene probleme, kao i to kako je njegova bolesti uticala na njegovo stvaralaštvo. Mai ispituje Betovenovo nesrećno detinjstvo i hroničnih (naravno i doživotne) bolesti.
Kada je imao 28 godina, Betoven je već postao duboko gluv. Ta okolnost da je oštećen, ugrozila je njegovo samopoštovanje, a time i njegove profesionalne i umetničke budućnosti. Život mu je bio otežan zbog hroničnih dijareja, bolovu stomaku, hroničnog respiratornog oboljenja, depresije, i zloupotrebe alkohola.
Gluvoća je najozloglašenija Betovenova bolest, a njen uzrok je još uvek kontroverzna. Mai spekuliše da je izazvana Otoskleroza, što je najčešći uzrok gluvoće kod mladih ljudi. Ipak, gubitak visokih frekvencija koje je Betoven opisao, nije tipično stanje, i iz tog razloga Maju je ta dijagnoza pod znakom pitanja.
Uzrok smrti Betovenove je otkazivanje jetre usled zloupotrebe alkohola. Autopsiju je izveo dr Johan Vagnera, uz pomoć dr Karl Von Rokitanski. Rokitanskom je to bila prva obdukcija u životu. Tokom svoje slavne karijere uradio ih je 59.786, i kao patolog bio vrlo poznat u vreme u kojem je živeo.
Na autopsiji Betovena, Vagner i Rokitanski nalaze- pored ciroze jetre usled alkohola (ascites, splenomegaliju, pankreatitis, i zadebljanja kostiju lobanje). Osmi kranijalni nerv je naboran i zgrčen, jer je bio pritisnut debljinom kostiju lobanje, a nalaz ide u prilog Padžetovoj bolesti koja može izazvati gluvoću. Preostali mogući uzroci Betovenove gluvoće mogu biti: povrede glave koje mu je naneo njegov otac alkoholičar, sifilis, i otoskleroza. Ali , za to po današnjim kriterijumima, ne postoje opipljivi dokazi. Takođe, 1996, ispitivan je pramen njegove kose, i ustanovljeno je da sadrži visok nivo olova. Trovanje olovom je uobičajeno u Evropi za vreme Betovena zato što vino sadrži olovo. Naravno, sve to konačno nije imalo uticaja na njegovo stvaralaštvo.
Betoven je ikona klasične muzike. Njegova muzika ima moć da oplemeni ljudski duh, kao i da izazove herojski duh u borbi protiv nevolja i ugnjetavanja. U vreme njegove smrti, Betoven je bio na vrhuncu svoje moći, kao kompozitor. Mai veruje da je Betoven bolovao od bipolarne depresije. S vremena na vreme on je bio sklon samoubistvu, a bio je i hipomanik - mogao je da komponuje istovremeno nekoliko različitih dela. U njegovoj Simfoniji br. 3 u Es-dur, "Herojskoj simfoniji", postoji nagla promena muzičkih raspoloženja koje je u skladu sa hipomaničnim temperamentom. I uprkos njegovoj depresiji, Betoven je imao um i energiju koji su karakteristični za osobe sa bipolarnim poremećajem. Mai pažljivo analizira načine na koje su Betovenove bolesti i njihova psihopatologija možda doprineli njegovog kreativnosti. Ali isto tako je važno da se prizna da je Betoven imao unutrašnji impuls koji je zahtevao izraz - uprkos velikim preprekama.
Pol Volf, M.D.
Univerzitet u Kaliforniji Medicinski centar, San Diego, CA 92103
paul.volf @ med.va.gov
Fransoa Martin Maj je psihijatar koji je napisao odličnu knjigu koja opisuje život Ludviga van Betovena život. Primarno, njegove zdravstvene probleme, kao i to kako je njegova bolesti uticala na njegovo stvaralaštvo. Mai ispituje Betovenovo nesrećno detinjstvo i hroničnih (naravno i doživotne) bolesti.
Kada je imao 28 godina, Betoven je već postao duboko gluv. Ta okolnost da je oštećen, ugrozila je njegovo samopoštovanje, a time i njegove profesionalne i umetničke budućnosti. Život mu je bio otežan zbog hroničnih dijareja, bolovu stomaku, hroničnog respiratornog oboljenja, depresije, i zloupotrebe alkohola.
Gluvoća je najozloglašenija Betovenova bolest, a njen uzrok je još uvek kontroverzna. Mai spekuliše da je izazvana Otoskleroza, što je najčešći uzrok gluvoće kod mladih ljudi. Ipak, gubitak visokih frekvencija koje je Betoven opisao, nije tipično stanje, i iz tog razloga Maju je ta dijagnoza pod znakom pitanja.
Uzrok smrti Betovenove je otkazivanje jetre usled zloupotrebe alkohola. Autopsiju je izveo dr Johan Vagnera, uz pomoć dr Karl Von Rokitanski. Rokitanskom je to bila prva obdukcija u životu. Tokom svoje slavne karijere uradio ih je 59.786, i kao patolog bio vrlo poznat u vreme u kojem je živeo.
Na autopsiji Betovena, Vagner i Rokitanski nalaze- pored ciroze jetre usled alkohola (ascites, splenomegaliju, pankreatitis, i zadebljanja kostiju lobanje). Osmi kranijalni nerv je naboran i zgrčen, jer je bio pritisnut debljinom kostiju lobanje, a nalaz ide u prilog Padžetovoj bolesti koja može izazvati gluvoću. Preostali mogući uzroci Betovenove gluvoće mogu biti: povrede glave koje mu je naneo njegov otac alkoholičar, sifilis, i otoskleroza. Ali , za to po današnjim kriterijumima, ne postoje opipljivi dokazi. Takođe, 1996, ispitivan je pramen njegove kose, i ustanovljeno je da sadrži visok nivo olova. Trovanje olovom je uobičajeno u Evropi za vreme Betovena zato što vino sadrži olovo. Naravno, sve to konačno nije imalo uticaja na njegovo stvaralaštvo.
Betoven je ikona klasične muzike. Njegova muzika ima moć da oplemeni ljudski duh, kao i da izazove herojski duh u borbi protiv nevolja i ugnjetavanja. U vreme njegove smrti, Betoven je bio na vrhuncu svoje moći, kao kompozitor. Mai veruje da je Betoven bolovao od bipolarne depresije. S vremena na vreme on je bio sklon samoubistvu, a bio je i hipomanik - mogao je da komponuje istovremeno nekoliko različitih dela. U njegovoj Simfoniji br. 3 u Es-dur, "Herojskoj simfoniji", postoji nagla promena muzičkih raspoloženja koje je u skladu sa hipomaničnim temperamentom. I uprkos njegovoj depresiji, Betoven je imao um i energiju koji su karakteristični za osobe sa bipolarnim poremećajem. Mai pažljivo analizira načine na koje su Betovenove bolesti i njihova psihopatologija možda doprineli njegovog kreativnosti. Ali isto tako je važno da se prizna da je Betoven imao unutrašnji impuls koji je zahtevao izraz - uprkos velikim preprekama.
Pol Volf, M.D.
Univerzitet u Kaliforniji Medicinski centar, San Diego, CA 92103
paul.volf @ med.va.gov
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.