I naučnici kao i ostali, podležu ličnim predrasudama. Mogu podesiti da dokažu omiljenu teoriju, mogu ignorisati podatke koji protivreče hipotezi, a mogu i “pronaći” podatke koji jednostavno ne postoje. Pored toga, možda i još važnije, njihovi poslodavci mogu izvršiti pritiske na istraživače.
Ciljevi mogu biti da se potvrdi postavljena hipoteza, ili da se čak proizvede željeni razultat. Činjenica je da naučnik to ne mora da uradi, ali je mnogo lakše zaposliti se i zadržati posao kao naučnik koji se dobro slaže sa poslodavcima. Ako se tome doda i nadoknada u novcu i/ili naturi od strane poručioca istraživanja, rezultat se sam nameće. Čak ni sve ovo nije nepohodno, jer nakon istraživanja, rezultate dobija poslodavac, i on na kraju piše zaključke. Rezultati i zaključci naučnika koji se ne slažu sa željenim, ne moraju se nikada ni objaviti. A ono što nije nigde objavljeno, nikada nije ni dokazano.
Ovo se može nazvati korupcijom u nauci. Korumpirana nauka ima dve istaknute karakteristike: prvo - umesto normalnog redosleda, od hipoteze ka zaključku, danas se polazi od zaključka, pa se dalje biraju podaci u cilju podrške hipotezi, a drugo - ona guši neslaganja, te se disidenti lako mogu eliminisati.
Ovo se može nazvati korupcijom u nauci. Korumpirana nauka ima dve istaknute karakteristike: prvo - umesto normalnog redosleda, od hipoteze ka zaključku, danas se polazi od zaključka, pa se dalje biraju podaci u cilju podrške hipotezi, a drugo - ona guši neslaganja, te se disidenti lako mogu eliminisati.
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.