Radio sam u odeljenju inenzivne nege (IN). Pre neki dan sam brojao bolesnike, i otkrio da je više od polovine njih koji su tamo, samo sebe dovelo dotle. Lečio sam 60-godišnju gospođu sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), koja je zvala "hitnu pomoć" zbog gušenja. Kada je "hitna pomoć" došla, ona je rekla da sačekaju malo, da završi tek upaljenu cigaretu. Više puta je već bila intubirana zbog pogoršanja svoje bolesti, a još više puta od toga je boravila u jedinici intenzivne nege. Ranije kada bi napustila IN, prvo što bi uradila, bilo je da zapali cigaretu. Ovaj put ne veruje da će se to odigrati. Posle više nedelja na respiratoru, ona nam je rekla da prestanemo sa lečenjem i da je pustimo da umre.
Ovakvih priča bilo je više. Bolesnik sa cirozom jetre koji je aktivno pio, krvari na smrt iz variksa jednjaka, a ja gledam 30-u jedinicu različitih krvnih produkata koji se pokazuju uzaludni. Dijabetičar star 20 godina je ponovo zbog ketoacidoze u IN jer odbija da uzima Insulin. Pored njega je tu bolesnik sa edemom pluća jer odbija hemodijalizu.
Ovo jeste uobičajeni doživljaj, gde poneki medicinski heroj ne može izlečiti ono što bolesnik sam sebi može da uradi. Shvatio sam, takođe, da je moj posao u intenzivnoj nezi da produžim smrt.
IZVOR: KEVINMD
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.