Svi ljudi se smrzavaju, nebitno gde žive, na Grenlandu ili u Africi. Ali, šta se dešava u telu, dok se smrzavamo? I da li salo zaista štiti od hladnoće?
"Meni se brzo smrznu uši."
"Prvo mi je hladno po grudima, onda su mi hladne ruke, noge i na kraju glava."
Neverovatno, ali istinito. Dvojica desetogodišnjaka se smrzavaju različito. Lekar sportske medicine Joahim Lač sa Fakulteta za sport u Kelnu objašnjava uzroke: "Svaki čovek u koži ima senzore za hladno i toplo. S obzirom na raspodelu tih senzora svaki čovek različito doživljava temperaturu."
Kod pojedinaca je više senzora u ušima i njima se brzo smrzavaju uši. Kod drugih je više senzora u drugim delovima tela. Osim toga ljudi imaju različiti broj senzora.
Prosečna temperatura ista
Svejedno gde čovek živi, na jugu ili severu, u Sahari ili na Grenlandu – prosečna telesna temperatura je kod svih ljudi ista. “Svi imamo temperaturu tela od oko 36,5 stepeni – ona može da varira od čoveka do čoveka. Ako temperatura pređe 42 stepena Celzijusa, to je opasno po život. Takođe je opasno ako se telesna temperatura spusti ispod 30 stepeni", kaže doktor Lač.
U tom slučaju vitalni organi kao što su srce i mozak ne rade punom snagom. Nastupa nesvestica, a u najgorem slučaju i smrt zbog hladnoće. I tako naše telo brzo šalje alarm sa porukom: smrzavam se. Čak i promaja može da deluje tako da nam se naježi koža. "Jeza je relikt iz vremena kada su ljudi još bili prekriveni gustom dlakom. Sve dlake imaju majušni mišić na mestu gde izlaze iz kože. Taj mišić se skuplja na hladnoći i uspravlja dlake na telu.”
Cvokotanje kao zaštita
Mišić to čini kako bi stvorio topli vazdušni sloj između dlaka i prostora gde ih nema. A tamo gde nema dlaka, stvara se jeza. Takođe se aktivira još jedna zaštitna mera kod osećanja hladnoće. To je cvokotanje, kaže doktor Lač. “Telo primećuje da mu je potrebna toplota. I tada počinju da se tresu mišići. Naša donja vilica je prilično labavo pričvršćena sa dva mala zgloba i sa jakom muskulaturom koja je potrebna pri žvakanju. Ti mišići počinju da drhte i da rade. S obzirom da je donja vilica tako pokretna, ona se relativno brzo trese."
Salo ne greje?
Drhtanjem se pokreću mišići, prokrvljenost je bolja i tako nam postaje sve toplije. Mnogi ljudi veruju da malo sala na rebrima pomaže kad je hladno. Ali to nije tačno. Doktor Lač kaže da punijim osobama salo malo pomaže i da za jedan do dva stepena mogu bolje da podnesu hladnoću, ali ne više od toga. Ljudima koji se brzo smrzavaju doktor Lač savetuje: "Manje sala, a više kretanja.”
IZVOR: Deutsche welle
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.