Lekovi, lekovi

Generički medikamenti – isti lek, drugo ime

Lekovi mogu da spasu život – kada se dobiju i kada mogu da se plate. Generički lekovi trenutno širom sveta predstavljaju alternativu skupim lekovima poznatih proizvođača. Nisu lošijeg kvaliteta, samo su jeftiniji.

Generički lekovi – farmaceutski preparati koji sadrže iste aktivne sastojke u istoj koncentraciji kao i firmirani lekovi, na osnovu kojih su nastali - igraju sve veću ulogu, ne samo u zemljama u razvoju. U industrijskim zemljama sve više rastu troškovi u zdravstvenom sektoru, Generički lekovi nude mogućnost sniženja cena, jer su kopiranjem firmiranih lekova jevtiniji i do 90 odsto. Dvadesetogodišnja patentna zaštita kod mnogih firmiranih lekova je istekla i ti lekovi se sada nude u povoljnijoj generičkoj varijanti. Zdravstveni sistem i pacijenti tako štede, a dobijaju jednako kvalitetan proizvod.

Sve je više generičkih lekova na tržištu

Svetska zdravstvena organizacija redovno objavljuje liste svetski najvažnijih lekova. Sa trenutno 340 aktivnih sastojaka može da se leči preko 90 odsto svih bolesti. Prema podacima Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode, na nemačkom tržištu odobrena je prodaja 90.000 lekova. Mnogi od njih su generički. Ali, za pacijente to nije od velikog značaja.

Granice između generičkih i firmiranih lekova sve su tanje, kaže Kristijan Vagner-Alfs iz farmaceutske kompanije BUKO iz Bilefelda. On objašnjava da danas većina velikih farmaceutskih kompanija ima jedan ili više generičkih lekova u ponudi: „Većina lekova danas se proizvodi u Indiji ili Kini, bez obzira da li se radi o proizvodu namenjenom generičkom leku ili za firmirane multinacionalne kompanije. Aktivni sastojci po pravilu dolaze iz Indije ili Kine, dakle 80 odsto aktivnih sastojaka.“

Rešenje - lokalna proizvodnja lekova

To ni bi trebalo da čudi. Postrojenja za proizvodnju u Indiji su do 40 odsto jeftinija nego u Evropi, kao i dnevnice i plate radnika. A osoblje koje je potrebno za proizvodnju u farmaceutskoj industriji dobro je obučeno. Završna proizvodnja poznatih kompanija, koje svojim imenom garantuju za kvalitet leka, praktično može da se izvede bilo gde u svetu, gde se poštuju proizvođački standardi. Svetska zdravstvena organizacija ima stroga pravila kada je reč o higijeni, kontrolnim mehanizmima i garanciji kvaliteta.

Mnogim zemljama u razvoju još uvek je teško da ispune sve te uslove. Problem bi mogao da se reši lokalnom proizvodnjom lekova, kaže Kristof Bonsman, apotekar i član izvršnog odbora Organizacije za medicinsku pomoć „action medeor“, koja pomaže lokalnu proizvodnju lekova u Africi. Bonsman, međutim, upozorava: "Kod lokalne proizvodnje se mora voditi računa da se ne desi da kvalitet bude loš iz političkih razloga.“

Eksperimenti na ljudima

Farmaceutske firme nekadašnje Zapadne Nemačke su svoje nove lekove testirale na pacijentima iz bivše Istočne Nemačke. Teško bolesni ljudi nisu znali da služe kao pokusni kunići. (30.01.2013)

Bonsman smatra da lokalna proizvodnja ne mora po svaku cenu da bude jeftinija od uvozne, ali dodaje da je u zemljama u razvoju snabdevanje lekovima još uvek nezadovoljavajuće: na primer sa lekovima protiv tuberkuloze, malarije, side ili novih globalnih bolesti kao što su visok pritisak i dijabetes. Bonsman kaže i da su mnoge zemlje preplavljene ilegalnim lekovima, koji se prodaju bez garancije i bez prethodnih konsultacija sa lekarom.

Suzane Held je osam godina radila u apoteci bolnice Sveti Benedikt u južno-tanzanijskom gradu Ndanda. Dobra iskustva ima i sa uvoznim i sa lokalno proizvedenim lekovima. „Naši pacijenti se nisu žalili na nedostatak efikasnosti lekova, kao ni lekari u bolnici. Dakle, pretpostavljam da smo imali priličnu sreću sve vreme.“

izvor: Deutsche welle