Generički medikamenti – isti lek, drugo ime
Lekovi mogu da spasu život – kada se dobiju i kada mogu da se plate. Generički lekovi trenutno širom sveta predstavljaju alternativu skupim lekovima poznatih proizvođača. Nisu lošijeg kvaliteta, samo su jeftiniji.
Generički lekovi – farmaceutski preparati koji sadrže iste aktivne
sastojke u istoj koncentraciji kao i firmirani lekovi, na osnovu kojih
su nastali - igraju sve veću ulogu, ne samo u zemljama u razvoju. U
industrijskim zemljama sve više rastu troškovi u zdravstvenom sektoru,
Generički lekovi nude mogućnost sniženja cena, jer su kopiranjem
firmiranih lekova jevtiniji i do 90 odsto. Dvadesetogodišnja patentna
zaštita kod mnogih firmiranih lekova je istekla i ti lekovi se sada nude
u povoljnijoj generičkoj varijanti. Zdravstveni sistem i pacijenti tako
štede, a dobijaju jednako kvalitetan proizvod.
Sve je više generičkih lekova na tržištu
Svetska zdravstvena organizacija redovno objavljuje liste
svetski najvažnijih lekova. Sa trenutno 340 aktivnih sastojaka može da
se leči preko 90 odsto svih bolesti. Prema podacima Saveznog instituta
za lekove i medicinske proizvode, na nemačkom tržištu odobrena je
prodaja 90.000 lekova. Mnogi od njih su generički. Ali, za pacijente to
nije od velikog značaja.
Granice između generičkih i firmiranih lekova sve su tanje, kaže
Kristijan Vagner-Alfs iz farmaceutske kompanije BUKO iz Bilefelda. On
objašnjava da danas većina velikih farmaceutskih kompanija ima jedan ili
više generičkih lekova u ponudi: „Većina lekova danas se proizvodi u
Indiji ili Kini, bez obzira da li se radi o proizvodu namenjenom
generičkom leku ili za firmirane multinacionalne kompanije. Aktivni
sastojci po pravilu dolaze iz Indije ili Kine, dakle 80 odsto aktivnih
sastojaka.“
Rešenje - lokalna proizvodnja lekova
To ni bi trebalo da čudi. Postrojenja za proizvodnju u Indiji
su do 40 odsto jeftinija nego u Evropi, kao i dnevnice i plate radnika. A
osoblje koje je potrebno za proizvodnju u farmaceutskoj industriji
dobro je obučeno. Završna proizvodnja poznatih kompanija, koje svojim
imenom garantuju za kvalitet leka, praktično može da se izvede bilo gde u
svetu, gde se poštuju proizvođački standardi. Svetska zdravstvena
organizacija ima stroga pravila kada je reč o higijeni, kontrolnim
mehanizmima i garanciji kvaliteta.
Mnogim zemljama u razvoju još uvek je teško da ispune sve te uslove.
Problem bi mogao da se reši lokalnom proizvodnjom lekova, kaže Kristof
Bonsman, apotekar i član izvršnog odbora Organizacije za medicinsku
pomoć „action medeor“, koja pomaže lokalnu proizvodnju lekova u Africi.
Bonsman, međutim, upozorava: "Kod lokalne proizvodnje se mora voditi
računa da se ne desi da kvalitet bude loš iz političkih razloga.“
Eksperimenti na ljudima
Bonsman smatra da lokalna proizvodnja ne mora po svaku cenu da bude
jeftinija od uvozne, ali dodaje da je u zemljama u razvoju snabdevanje
lekovima još uvek nezadovoljavajuće: na primer sa lekovima protiv
tuberkuloze, malarije, side ili novih globalnih bolesti kao što su visok
pritisak i dijabetes. Bonsman kaže i da su mnoge zemlje preplavljene
ilegalnim lekovima, koji se prodaju bez garancije i bez prethodnih
konsultacija sa lekarom.
Suzane Held je osam godina radila u apoteci bolnice Sveti Benedikt u
južno-tanzanijskom gradu Ndanda. Dobra iskustva ima i sa uvoznim i sa
lokalno proizvedenim lekovima. „Naši pacijenti se nisu žalili na
nedostatak efikasnosti lekova, kao ni lekari u bolnici. Dakle,
pretpostavljam da smo imali priličnu sreću sve vreme.“
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.