Srce pumpa krv kroz vene, ćelije snadbeva kiseonikom, telu diktira tempo. Kada srce oslabi, narušen je kompletan sistem. Razlog tome može biti oštećenje srčanog zaliska. Kod nekih pacijenata, zalistak je do te mere oslabljen da je operacija i ugradnja novog veštačkog neizbežbna. Proteza u formi srčanog zaliska, mogla bi ubuduće da se proizvodi uz pomoć 3D štampača.
U 3D laboratiji Tehničkog univerziteta u Berlinu instaliran je uređaj
veličine povećeg frižidera. To je 3D štampač, koji je isprogramiran da
proizvodi ili bolje rečeno štampa veštačke srčane zaliske, kaže
matematičar Hartmut Švant. "Ovde se nalazi prah, koji je nastao
specijalnim usitnjavanjem plastike. Taj prah će biti distribuiran po
kompletnoj podlozi. Odozgo toplotu diriguje laser, koji reaguje na nacrt
modela koji je prethodno definisan. Drugim rečima, laser je odgovoran
za nastanak veštačkog zaliska."
Preciznost na prvom mestu
U ultra-tankim slojevima usitnjena plastika se uvek iznova, uz
pomoć brisača usmerava ka mestima na kojima bi trebalo da nastane
zalistak. Tamo gde laser ne preleti svojim zrakom, prah ostaje prah,
vraća se na prvobitnu poziciju. Korak po korak, 3D štampač proizvodi ono
što mu je dato kao nalog za štampanje. Pri tome, konačni proizvod
izgleda gotovo identično kao prirodni srčani zalistak pacijenta,
pojašanjava Hartmut Švant. "Traga se za idealnim rešenjem, a to znači
preciznost je na prvom mestu. Najpre se mora uraditi precizna
kompjuterska tomografija (CT) srčanog zaliska pacijenta. Zatim se ti
podaci koriste pri izradi kompjuterski izrađenog modela u tri
dimenzije."
CT je zasnovana na detaljnim snimcima ljudskog ograna, koji beleže svaki
sloj u vidu dvodimenzionalnih fotografija. Međutim, uz pomoć
odgovarajućeg softvera, nalaz te vrste je moguće pretvoriti u 3D model
organa, u ovom slučaju srca, odnosno srčanog zaliska.
Pupčana vrpca
Inženjer Ben Jastram sedi za računarom i uvećava određene
delove trodimenzionalne grafike ljudskog srca. "Veoma je interesantno
ono što ovde možete videti. Dakle, ovo je zalistak aorte, kada uvećam
određene delove, mogu da vidim kompletnu strukturu srca, preciznu
geometrijsku sliku problematičnog srčanog zaliska."
Geometrijski podaci zaliska prosleđuju se 3D štampaču. Jedan je već
odštampan, izgleda kao tri spojena vrha prstiju, okružena prstenom. Pre
ugradnje, naučnici zalistak moraju da prilagode unutrašnjosti ljudskog
tela, a to znači da "presade" određene ljudske ćelije. U tom procesu
koristi se tkivo pupčane vrpce, kaže Kora Liders sa nemačkog Instituta
za srce. "Pupčana vrpca sadrži matične ćelije, od kojih nastaju razne
druge ćelije organizma. Ona se nakon rođenja odstranjuje jer više nije
neophodna. Ćelije jedne takve vrpce veoma su korisne u laboratorijama, u
hirurškim intervencijama primalac na njih ne reaguje kao na strano
telo."
Od veštačkog do pravog zaliska
Veštački uzgoj biološkog tkiva naziva se inženjeringom tkiva. Površina
gotovog srčanog zaliska mora biti porozna, jer samo u tom slučaju
ljudske ćelije uspevaju da se vežu i razvijaju pravilno. Sve na kraju
završava u tzv. bioreaktoru. "Hranjive materije predstavljaju zamenu za
krv. Sadrže elemente koji su ćelijama neophodni za razvoj i
funkcionisanje. Serume i razne druge aditive, elektrolite", kaže Liders.
Onog trenutka kada se ćelije budu uspešno vezale za veštački srčani
zalistak, protezu je moguće implantirati pacijentu. Jedino tako strano
telo uspeva da se prilagodi organizmu, objašnjava Švant. "Ideja je da
omogućimo razvoj strukture tkiva. U tom slučaju se veštački zalistak
vremenom pretvara u pravi. Okvir bi vremenom mogao da se razloži."
Drugim rečima, na duže staze gledano, veštački zalistak će na kraju
zameniti same ćelije. To bi mogao da omogući materijal koji se koristi
pri štampanju srčanog zaliska, ali za biološki podnošljivim materijalom,
naučnici još uvek tragaju.
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.