Osim velikog broja nobelovaca, na tu konferenciju dolazi i preko 600 mladih naučnik iz celog sveta. Postupak selekcije veoma je zahtevan, hiljade ljudi prijavi se svake godine. „To je nešto posebno“, kaže Olivija Merkel, 32-godišnja profesorka koja je učestvovala na konferenciji prošle godine.
Ali zašto je Lindau tako poseban? Samo da bi se slušala duga izlaganja autora o njihovim radovima, koji se svakako mogu pročitati u stručnim časopisima? Ne, toliko željni znanja nisu ni mladi geniji. Pre je reč o tome da je Lindau grad „sa dušom“, koji privlači mlade ljude.
„Razumem ih. To je jedinstveno iskustvo“, kaže Valter Kele. Taj 80-godišnji hemičar u penziji, još se seća svog učešća na konferenciji nobelovaca 1964. Sa 28 godina dobio je pozivnicu, što je bila velika čast za mladog naučnika u usponu. Između ostalog i zato što svaki naučnik može da učestvuje samo jednom na konferenciji, ali ukoliko osvoji Nobelovu nagradu – može opet da dođe kao govornik.
Za Kelea taj događaj posebnim čini i jedinstvena atmosfera. „Mladi i stari se tu sastaju, a nobelovci su vrlo skromni i ponašaju se kao mi, vrlo opušteno.“
Teme konferencije se razlikuju iz godine u godinu. Nekada dolaze najbolji fizičari, nekada ekonomisti. Ove godine su na redu hemičari.
U centru pažnje je „zelena hemija". Štednja energije i razmišljanje o budućim generacijama. Od mladih učesnika se očekuju ideje, a od nobelovaca da prenesu svoje znanje i iskustvo.
Na konferenciju u Lindauu naravno ne nedostaje ni zabave. Studenti i nobelovci su pozvani na ležerno druženje tokom toplih bavarskih večeri. Organizuju se roštiljanja, vožnje brodom, pije se pivo, kafa i naravno – mnogo se čavrlja.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.