Pljeskavica iz epruvete, rešenje ili utopija?
Uz veliku medijsku pompu naučnici su u Londonu predstavili prvi hamburger iz epruvete napravljen od mišićnog tkiva. Taj izum bi trebalo da rešiti problem gladi u svetu. Čisti PR ili realistično rešenje?
Može li bez mesa?
Glamuroznoj londonskoj degustaciji hamburgera iz laboratorije,
početkom ove sedmice prethodio je dugotrajni rad naučnika u
Mastrihtu. Grupa naučnika na čelu sa Postom, uzgajala je kompletno
mišićno tkivo, služeći se odgovarajućim ćelijama. One se razvijaju
munjevitom brzinom. Samo je kod boje trebalo malo pomoći hemije. Za
"prirodnu" boju govedine naučnici su posegli za sokom od cvekle i
šafranom. Ali u budućnosti bi sve trebalo da bude mnogo lakše.
Iz ćelija jednog jedinog goveda biće moguće, tvrdi ovaj naučnik, da se
proizvede 175 miliona pljeskavica od 140 grama. Ono što zvuči kao čudo,
to zapravo i nije, nego koordinisani rad grupe stručnjaka i skupih
laboratorija. Ali put do masovne proizvodnje trebalo bi da bude
isplativ. Prema procenama naučnika sa Univerziteta u Oksfordu,
pljeskavica iz epruvete bi trebalo da uštedi 98 odsto poljoprivrednog
zemljišta i 80 do 95 odsto emisije štetnih gasova. Uostalom, poštedeće
živote miliona krava.
Daleko od masovne proizvodnje
Ali, kao i svaka lepa priča i ova ima nešto sporno. Uzgoj matičnih
ćelija vrlo je zahtevan i zavisi od mnogo faktora koji međusobno moraju
savršeno da budu usklađeni. To je već i kod proizvodnje 140 grama mesa
komplikovano. Za masovnu proizvodnju, matične ćelije baš i nisu
prikladne. Uz to problem je i postupak trodimenzionalne strukture
uzgojenog mesa što se već i prilikom dobijanja organa iz matičnih ćelija
pokazalo problematičnim. U prirodi organi rastu trodimenzionalno pomoću
krvnih žila. Zato mnogi veruju da će proizvodnja veštačke pljeskavice
od mlevenog mesa još godinama biti vrlo skupa i dugotrajna.
Ništa bez rebarca
Kod odrezaka je postupak još komplikovaniji. Ali Mark Post pljeskavice
iz epruvete namerava već za dvadesetak godina da prodaje u samoposlugama
i to po ceni od jednog dolara.
Manje je bolje
Veliki je broj onih koji to ne doživljavaju realističnim. Neki to
smatraju i pogrešnim. Zapravo mnogi rešenje vide u manjoj konzumaciji
odrezaka, pljeskavica i sličnih mesnih proizvoda. To ne samo da je
jeftinije nego i zdravije. Problem, kažu naučnici iz Oksforda, nije
nedostatak hrane, nego loša raspodela. "Nalazimo se u situaciji u kojoj
oko 1,4 milijarde stanovnika preti glad, a istovremeno jedna milijarda
već ima taj problem. Tu se nešto mora promeniti", kaže naučnica Tara
Garnet. Ali da se navike menjaju teško, svesni su i političari iz
nemačke stranke Zelenih. Ova stranka se tako zalaže za uvođenje „Dana
bez mesa“ u nemačkim kantinama. I to po hrišćanskoj tradiciji „bezmesnog
petka“.
S obzirom da Nemačku polako hvata predizborna groznica (izbori su 22.
septembra), odmah su odreagovali i predstavnici drugih stranaka koji
Zelenima prebacuju da građanima žele da nametnu dodatne zabrane i
ograničenja. Ali statistike i dalje govore da Nemci, pogotovo muškarci,
jedu puno više mesa nego što je dobro za organizam.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.