Nikad više "Live Aid"

Pljeskavica iz epruvete, rešenje ili utopija?

Uz veliku medijsku pompu naučnici su u Londonu predstavili prvi hamburger iz epruvete napravljen od mišićnog tkiva. Taj izum bi trebalo da rešiti problem gladi u svetu. Čisti PR ili realistično rešenje?

Na prvi pogled pljeskavica iz laboratorija ne razlikuje se od pljeskavice, koje svakodnevno završavaju na roštiljima širom sveta. I prema mišljenju degustatora ona se ni po ukusu ne razlikuje od običnih hamburgera. Jedino je njegova cena drugačija. Zbog komplikovanog procesa nastanka, prva pljeskavica iz epruvete koštala je oko 300.000 evra. Uprkos tome, njen idejotvorac, holandski naučnik Mark Post, veruje da će veštačka pljeskavica za koju godinu stići u samousluge i rešiti problem gladi u svetu. U teoriji bi takva očekivanja mogla biti realna, jer potreba za proizvodima od mesa je sveća. Prema nekim procenama, „svetska glad“ za mesom do 2050. povećaće se za 73 odsto.

 

 Može li bez mesa?

 

Glamuroznoj londonskoj degustaciji hamburgera iz laboratorije, početkom ove sedmice prethodio je dugotrajni rad naučnika u Mastrihtu. Grupa naučnika na čelu sa Postom, uzgajala je kompletno mišićno tkivo, služeći se odgovarajućim ćelijama. One se razvijaju munjevitom brzinom. Samo je kod boje trebalo malo pomoći hemije. Za "prirodnu" boju govedine naučnici su posegli za sokom od cvekle i šafranom. Ali u budućnosti bi sve trebalo da bude mnogo lakše.

Iz ćelija jednog jedinog goveda biće moguće, tvrdi ovaj naučnik, da se proizvede 175 miliona pljeskavica od 140 grama. Ono što zvuči kao čudo, to zapravo i nije, nego koordinisani rad grupe stručnjaka i skupih laboratorija. Ali put do masovne proizvodnje trebalo bi da bude isplativ. Prema procenama naučnika sa Univerziteta u Oksfordu, pljeskavica iz epruvete bi trebalo da uštedi 98 odsto poljoprivrednog zemljišta i 80 do 95 odsto emisije štetnih gasova. Uostalom, poštedeće živote miliona krava.

Daleko od masovne proizvodnje

Ali, kao i svaka lepa priča i ova ima nešto sporno. Uzgoj matičnih ćelija vrlo je zahtevan i zavisi od mnogo faktora koji međusobno moraju savršeno da budu usklađeni. To je već i kod proizvodnje 140 grama mesa komplikovano. Za masovnu proizvodnju, matične ćelije baš i nisu prikladne. Uz to problem je i postupak trodimenzionalne strukture uzgojenog mesa što se već i prilikom dobijanja organa iz matičnih ćelija pokazalo problematičnim. U prirodi organi rastu trodimenzionalno pomoću krvnih žila. Zato mnogi veruju da će proizvodnja veštačke pljeskavice od mlevenog mesa još godinama biti vrlo skupa i dugotrajna.

 

Ništa bez rebarca

Kod odrezaka je postupak još komplikovaniji. Ali Mark Post pljeskavice iz epruvete namerava već za dvadesetak godina da prodaje u samoposlugama i to po ceni od jednog dolara.

Manje je bolje

Kako se uzgaja „riblji paradajz“

Problem prehrane rastućeg broja svetske populacije jedno je od najvažnijih pitanja budućnosti. Naučnici rade na mnogim rešenjima, a jedno od njih je i zajednički uzgoj riba i paradajza. (01.07.2013)

Veliki je broj onih koji to ne doživljavaju realističnim. Neki to smatraju i pogrešnim. Zapravo mnogi rešenje vide u manjoj konzumaciji odrezaka, pljeskavica i sličnih mesnih proizvoda. To ne samo da je jeftinije nego i zdravije. Problem, kažu naučnici iz Oksforda, nije nedostatak hrane, nego loša raspodela. "Nalazimo se u situaciji u kojoj oko 1,4 milijarde stanovnika preti glad, a istovremeno jedna milijarda već ima taj problem. Tu se nešto mora promeniti", kaže naučnica Tara Garnet. Ali da se navike menjaju teško, svesni su i političari iz nemačke stranke Zelenih. Ova stranka se tako zalaže za uvođenje „Dana bez mesa“ u nemačkim kantinama. I to po hrišćanskoj tradiciji „bezmesnog petka“.

S obzirom da Nemačku polako hvata predizborna groznica (izbori su 22. septembra), odmah su odreagovali i predstavnici drugih stranaka koji Zelenima prebacuju da građanima žele da nametnu dodatne zabrane i ograničenja. Ali statistike i dalje govore da Nemci, pogotovo muškarci, jedu puno više mesa nego što je dobro za organizam.

izvor: Deutsche welle