„Ljudi bez tog gena i proteina,
češće oboljevaju od šizofrenije, ne samo u Finskoj, nego širom sveta“,
kaže Paloti. „Taj gen nikada ne bismo pronašli da smo istraživali ljude
različitog etničkog porekla u velikim gradovima.“
Osobe sa šizofrenijom pate od halucinacija, njihov govor i misli su
nepovezani. Ako se bolest dijagnostikuje rano, dok se pacijenti još nisu
potpuno povukli u svoj svet fantazija, lekovi mogu da pomognu.
POMOĆ IZ NEMAČKE
„Pitali smo se zašto je baš taj gen povezan sa šizofrenijom. I tada samo dobili jedno elektronsko pismo“, kaže Paloti.
Biohemičari sa Univerziteta Vircburg već godinama istražuju taj
gen i njegov protein. Bili su oduševljeni kada su na internetu saznali
za Palotijevo otkriće. Georg Štol za DW kaže: „To je bio kec na desetku.
Znali smo da gen ima veze sa šizofrenijom, ali tek od tog momenta smo
bili sigurno da je gen rizik od oboljevanja.“
Dva istraživačka tima odlučila su da ubuduće sarađuju i porede podatke.
Kockice su se sklopile: ako u jednoj ćeliji nedostaje protein TOP3beta,
dramatično raste verovatnoća od oboljevanja. Naučnici planiraju da
ubuduće otkriju i šta se tačno dešava u ćeliji kada nema proteina i
zašto onda ti procesi mogu da izazovu šizofreniju.
DVA POVEZANA PSIHIČKA POREMEĆAJA
Ono što gen takođe čini interesantnim jeste njegovo direktno susedstvo:
deo je veće grupe gena. Jedan od njegovih „partnerskih gena“ jeste gen
FMRP – i to utiče na psihički poremećaj po imenu sindrom fragilnog x.
Reč je o mentalnom poremećaju koji se između ostalog ispoljava i u
autizmu.
U spektru psihičkih poremećaja koji su naučnici definisali, šizofrenija i
autizam nalaze se jedan naspram drugog. „Zavisno od toga koji od ta dva
proteina nedostaje u ćeliji, dolazi do jednog ili drugog poremećaja“,
kaže Štol.
Obe bolesti bi time genetski bile jedna s drugom povezane i time se
često zajedno pojavljivale. Najnovija istraživanja potvrđuju tu teoriju,
kaže Paloti: „Imamo podatke, koji nisu objavljeni, a koji pokazuju da
sindrom fragilnog x predstavlja faktor rizika za oboljevanje od
šizofrenije“.
Zašto je važno znati koji geni utiču na koju bolest? Naravno da bi time
ljudi mogli da provere da li postoji faktor rizika u genotipu. Štol
smatra da to ipak nije dobra ideja jer ako nemate gen TOP3beta, to ne
znači da ćete u svakom slučaju oboleti od šizofrenije. Daleko važnije je
da se najnovija saznanja iskoriste za razvoj lekova, na primer
supstance koje zamenjuju protein koji nedostaje u ćeliji. Ali, kaže
Štol, do tog leka je dalek put.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.