Странице

12 август, 2013

GOJAZNOST I DIJABETES

Smanjenje težine je obavezno kod bolesnika sa dijabetesom tip 2. Ovim se postiže bolja regulacija šećera u krvi, smanjuju se rizici za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kvalitet života raste.  Švedska studija pokazuje da su tokom 13.3 godine smanjeni neželjeni kardiovaskularni događaji kod bolesnika koji su išli na barijatrijsku operaciju.

gojaznost-i-dijbetes


A da li je to baš sve tako?

Praćeni su bolesnici, njih 5 145, od 45-75 godina koji su imali dijabetes tip 2, BMI 25 ili više (prosečan je bio 36 u ovom praćenju), HgbA1C 11% ili manje, sistolni krvni pritisak niži od 160mmHg, dijastolni niži od 100mmHg. Oni su bili na dijeti koja je bila od 1 200-1 800 kalorija, i provodili su 175 minuta nedeljno na srednje tešku fizičku aktivnost.

Njih 2 570 je živelo kako je želelo,  a 2 575 se podvrglo terapiji gojaznosti sa fizičkom aktivnošću. Praćenje je trajalo 9,6 godina, broj umrlih je bio 4%. U prvoj godini praćenja, oni koji su bili disciplinovaniji, izgubili su 8% svoje težine, u odnosu na kontrolnu grupu koja je izgubila 0.7%. Nakon skoro deset godina i kraja praćenja, gubitak kod disciplinovanih je bio 6%, dok je kod kontrolne bio 3.5%.

Inafarkti srca, nesmrtonosni šlogovi i bolnička lečenja zbog angine pektoris su se jednako javljali među grupama. Tačnije, 403 u aktivnoj grupi, i 418 u kontrolnoj. Nije bilo razlika ni u drugim posmatranim parametrima.

U zaključku, ova studija je pokazala da promena životnog stila ne utiče mnogo na konačno smanjenje telesne težine. Takođe, ta promena ne dovodi do smanjenja kariovaskularnih rizika za oboljevanje i smrt kod bolesnika sa dijabetesom tipom 2.


gojaznost-i-fizička-aktivnost




Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.