ŠLOG

Ne bira godine

U invalidskim kolicima, jedna strana tela oduzeta, govor otežan - to su moguće posledice moždanog udara. Šta se zapravo tačno dešava u mozgu kad neko doživi šlog? I da li telo šalje znake upozorenja? 

Nezavisno od starosti, svuda i u svako doba - moždani udar (šlog) može svakog da zadesi. Pojavljuje se iznenada, iako postoje neki predznaci: peckanje ili slabost u rukama i nogama, oduzetost mišića lica ili poremećaj govora. Ipak ti znaci se ne tumače uvek pravilno. Lekari razlikuju dva tipa moždanog udara, objašnjava profesor Joahim Reter sa Klinike Altona u Hamburgu: "80 odsto doživi ishemijski moždani udar. U tom slučaju dolazi do zakrčenja krvnog suda, i moždano tkivo nije dovoljno snabdeveno krvlju koja donosi kiseonik. Nastupa smrt ćelija, odnosno moždani udar." Kod krvarećeg moždanog udara dolazi do pucanja krvnog suda i izlivanja krvi u moždano tkivo. Oba tipa mogu da dovedu do trajnih oštećenja mozga. Trećina pacijenata ostaje trajno zavisna od tuđe nege - i to preko noći.

Nemačka sprovodi intenzivna istraživanja

 Visoki pritisak je faktor rizika

 

Samo u Nemačkoj svake godine oko 260.000 ljudi doživi moždani udar. U industrijskim zemljama je šlog po procentu smrtnosti na trećem mestu. U Indiji je broj moždanih udara za samo osam godina skoro udvostručen. Dijabetes, gojaznost, visoki krvni pritisak, pušenje i stres su faktori rizika, koji se javljaju u svim društvima. Zato je posebno važno međunarodno istraživanje na tim poljima: "Nemačka je u poslednjih 10 do 20 godina u tretmanu moždanog udara postala veoma jaka", kaže profesor Reter. To se posebno tiče slučajeva kod kojih moždano tkivo posle teškog moždanog udara otekne i time pritiska zdravo tkivo. Tada postoji opasnost od smrtnog ishoda.

"Studije u Nemačkoj su pokazale da u tim slučajevima treba stvoriti mesto za mozak. Prvo se izvadi veliki deo krova lobanje. Kada otok posle tri do četiti meseca splasne, krov lobanje se ponovo vraća."

I deca su pogođena

Šlog pogađa najčešće muškarce u dobi od 70, i žene od 75 godina. Ali i deca i mladi mogu da dožive moždani udar - u Nemačkoj oko 300 dece godišnje - čak trećina njih su novorođenčad. Čak i nerođena deca u majčinom stomaku nisu od toga izuzeta. Često se šlog ne prepozna, jer lekari decu ne povezuju odmah sa moždanim udarom. Kod mladih ljudi može biti izazvan poremećajima cirkulacije ili autoimunim oboljenjima.

Staranje o pacijentima

U najgorem slučaju kod pacijenata se javlja oduzetost, nemogućnost govora - oni postaju slučajevi za negu i preko noći više ne mogu da se staraju sami o sebi. Ali ima i onih koji moraju najpre da se prilagode novonastaloj situaciji, da promene način ishrane, da se bave sportom, da izbegavaju stres. U mestu Gitersloh njima već godinu pomaže Anke Zibdrat.

 

 

34-godišnja bivša ergoterapeutkinja je kontakt-osoba za sva pitanja koja imaju pacijenti u periodu od godinu i po dana, nakon pojave bolesti. Takođe koordiniše i rad lekara, negovatelja i terapeuta. Stara se i o praktičnim stvarima: Da li treba izdati zahtev za prevremenu penziju, koja sve pomoćna sredstva postoje?...

Anke Zibdrat se stara o 40 pacijenata. Jedan od njih je Dirk Fenjakob. Negovatelj je pre tri meseca doživeo moždani udar. Imao je sreće. Glava, razmišljanje, govor nisu bili ugroženi, kaže on. Kod njega su pre svega bili pogođeni desna noga i desna ruka. "Imam osećaj kao da su mu ruka i noga utrnule, ali nemam peckanje. Osećam manje i imam manje snage. Prvih sedmica nisam mogao da pišem. To sam morao ponovo da naučim."

Brza dijagnoza i brz tretman su veoma važni, ali i profesionalno staranje o pacijentima nakon toga. Ima mnogo rupa kada je reč o staranju o ljudima koji su doživeli moždani udar, kaže Anke Zibdrat. Njena želja je da što više obučenih ljudi radi sa tim pacijentima. Za sada ima malo ljudi koji pružaju takvu vrstu usluge - i to samo u Giterslou i Drezdenu.

IZVOR; Deutsche welle