NOBELOVCI

Nobelovci i rekordi

Koliko puta je Nobelova nagrada dodeljena mrtvim ljudima? Kada se rađaju nobelovci? Iz kojih zemalja potiče najviše dobitnika? Mali osvrt na istoriju velikog priznanja koje se dodeljuje od ovog ponedeljka.

 

 

Alfred Nobel je u svom testamentu zatražio da se njegov novac uloži u osnivanje jedne fondacije. To je užasnulo njegove rođake, koji su pokušali da ospore testament, Tek 1901. - pet godina po Nobelovoj smrti - dodeljena je i prva Nobelova nagrada. Otada se desilo mnogo toga....

Nobelova nagrada - mrtvom dobitniku

Samo živi ljudi smeju biti predloženi za Nobelovu nagradu. Dobitnici Nobelove nagrade za mir Dag Hamarskjeld (1961) i Erik Aksel Karlfelt (1931) su ipak posthumno odlikovani - jer su umrli nakon što su kandidovani. Od 1974. godine se u takvim slučajevima više ne dodeljuje nagrada.

I pored toga, 2011. je jedna Nobelova nagrada dodeljena mrtvom čoveku. Kada je Komitet saopštio da je dodelio nagradu za medicinu Ralfu Štajnmanu, nije znao da je Štajnman preminuo tri dana ranije. U otm slučaju je napravljen izuzetak i članovi porodice preminulog dobitnika su preuzeli nagradu u Parizu.

Dvostruki dobitnici

Četiri naučnika su dobila po dve Nobelove nagrade. Amerikanac Džon Bardin je dvaput odlikovan u oblasti fizike: jednom za pronalazak tranzistora (1956) a drugi put za teoriju o superprovodljivosti (1972). Britanski biohemičar Frederik Sanger je dva puta dobio Nobelovu nagradu za hemiju: 1958. za analizu strukture insulina a 1980. za metodu određivanja nukleinskih baza u DNK.

Neobična kombinacija je uspela američkom hemičaru Linusu Paulingu: 1954. je dobio Nobelovu nagradu za hemiju, a 1962. za mir. Pauling je bio veliki protivnik nuklearnih proba.

Dobitnice su u manjini

Dosad najpoznatija dvostruka dobitnica Nobelove nagrade je Marija Kiri: 1903. za fiziku i istraživanje radioaktivnosti, a 1911. za hemiju i otkriće polonijuma i radijuma.

Ženama su do sada dodeljene 44 Nobelove nagrade, ali samo 16 puta za neku od tri naučne discipline - što čini tri procenta. U oblasti fizike Nobelovu nagradu su dobile dve žene, u oblasti hemije - četiri, a za doprinos medicini je nagrađeno ukupno 10 žena.

Marija Kiri je jedina dva puta nagrađena žena

 Odbili da prime nagradu

Jedan dobitnik Nobelove nagrade za mir, Le Duk To, i jedan dobitnik te nagrade za književnost, Žan Pol Sartr, odbili su da prime nagradu. Sartr je odbijao sva javna priznanja, a Le Duk To nije hteo da primi nagradu zbog tadašnje situacije u Vijetnamu. Tako nešto se nije događalo u naučnim disciplinama.

Osim toga, nemačkim naučnicima koji su radili za vreme Hitlerove vladavine bilo je zabranjeno da prime nagradu. Tom merom su pogođeni Rihard Kun 1938. i Adlof Butenant 1939, obojica nagrađeni u oblasti hemije, te Gerhard Domak (medicina, 1939) - oni su po završetku Drugog svetskog rata primili i diplomu i medalju, ali ne i novčani deo nagrade.

Koja zemlja je najuspešnija?

Najviše Nobelovih nagrada je u sve tri naučne discipline otišlo u SAD: 43 odsto. U fizici i hemiji na drugom mestu su Nemci a na trećem Britanci - u medicini je njihov radosled obrnut. Na četvrtom mestu su u svakom slučaju - Francuzi.

Kada se rađaju nobelovci?

Najčešći rođendani nobelovaca su 21. maj i 28. februar.

Koliko dobitnici imaju godina?

Dobitnik Nobelove nagrade je u svih šest disciplina prosečno star 59 godina. U naučnim disciplinama, taj prosek je mlađi i u hemiji i fizici iznosi 57, a u medicini - samo 55 godina.

Najmlađi dobitnik je nagrađen 1915. Bio je to 25-godišnji fizičar Lorens Breg. Najstariji nagrađeni u oblasti prirodnih nauka je fizičar Rejmond Dejvis mlađi; on je nagradu primio 2002. u 88. godini. Dva dobitnika u oblasti ekonomskih nauka - Leonid Hervic i Lojd Šepli - imali su čaj 90, odnosno 89 godina.

izvor: Deutsche welle