OD ČOKOLADE SMO LEPŠI I PAMETNIJI

Samo još jednu kockicu, pa još jednu i još jednu, ali to je stvarno zadnja – i odjednom je otišla cela čokolada, a došla griža savesti. Ali, ponekad za nju nema razloga, jer čokolada ima i svojih dobrih strana.

Koja zemlja vam pada na pamet kad pomislite na čokoladu? Švajcarska! A koja kad pomislite na Nobelovu nagradu? Švedska! Upravo u te dve zemlje jede se puno čokolade i upravo iz tih dveju zemalja dolazi najviše dobitnika Nobelove nagrade. Franc Meserli iz Njujorka došao je do zaključka da su te dve stvari povezane jedna s drugom. Njegova studija objavljena je čak u renomiranom magazinu „New England Journal of Medicine“.

Meserli je uz veliki trud sastavio komplikovanu tabelu pomoću koje se prikazuje veza između konzumiranja čokolade po glavi stanovnika neke zemlje i broja dobitnika Nobelove nagrade koji iz nje potiču. Na prvom mestu njegovog spiska nalazi se – kao što možda pretpostavljate – Švajcarska. U toj zemlji potrošnja čokolade po glavi stanovnika godišnje iznosi skoro dvanaest kilograma. Pritom ta alpska zemlja može da se pohvali da ima 36 dobitnika Nobelove nagrade. Meserli je podatke skupljao i vrlo brižljivo analizirao. Postoji čak i odgovarajuća formula: r=0.791, p<0.0001.

Koliko se može verovati Meserlijevom istraživanju?

Meserli je u svoje istraživanje uključio 23 zemlje, a jedna od tih zemalja iskače iz formule: Švedska. Svaki stanovnik te zemlje u proseku pojede godišnje oko 6,5 kilograma čokolade. Švedska međutim ima 32 dobitnika Nobelove nagrade – previše, ako se uzme u obzir Meserlijeva računica. Jer, prema njegovoj „čokoladnoj statistici“ iz te skandinavske zemlje trebalo bi da dođe samo 14 pametnih dobitnika prestižne naučne nagrade. Za taj „izuzetak“ Meserli ima spremno obrazloženje: Šveđani, tvrdi on, reaguju vrlo osetljivo na efekt rasta efikasnosti prouzrokovan konzumacijom čokolade i shodno tome potrebna im je manja količina te poslastice kako bi stigli do Nobelove nagrade.

Druga pretpostavka tog naučnika jeste određena pristranost Odbora za dodelu Nobelove nagrade čije je sedište u Švedskoj pa bi, navodi Meserli, tu u igri mogao da bude i lokal-patriotizam.

Međutim, Meserlijevo istraživanje ne može se uzeti sasvim ozbiljno, tvrdi Angela Behthold iz Nemačkog društva za ishranu. „Svakako da postoje naučne studije u kojima se utvrdilo da sastojci čokolade mogu vrlo pozitivno da se odraze na mentalnu produktivnost i to je gospodin Meserli uzeo kao povod za svoje istraživanje. I zaista je otkrio određene uzročno-posledične veze. Ali to ujedno i vrlo humoristično istraživanje i ne može se prihvatiti kao naučna tvrdnja“, navodi Behthold.

Čokolada usporava starenje

Nauka je čokoladu odavno otkrila. Sprovedena su razna istraživanja i postoje brojne itekako ozbiljne studije, na primer o tome da čokolada utiče na telesne funkcije. Ispitanici su pritom morali da pristanu na „male ustupke“ – na testiranju nisu dobili slatku, mlečnu, već tamnu, gorku čokoladu.
Čokolada bi morala da sadrži najmanje 70 odsto kakaa kako bi mogla da pozitivno deluje na telo. Tajna leži u flavonoidima, koji se nalaze u zrnevlju kakaa. To su biljni pigmenti koji deluju protivupalno, regulišu masnoću u krvi, pomažu u snižavanju holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, oni usporavaju proces starenja i – a upravo tu Meserli i nije sasvim promašio – poboljšavaju pamćenje i mentalnu produktivnost.
Flavonoidi imaju još više pozitivnih karakteristika, objašnjava Angela Behthold. „Oni utiču na imunološki sistem, deluju pozitivno na krvne sudove, jer sprečavaju da oni postanu predebeli. „Čokolada, dakle, takoreći sprečava aterosklerozu – otvrdnuće arterija – i moždani udar.

Dobro raspoloženje uz pomoć čokolade

Kada je reč o uvreženom mišljenju da čokolada podiže nivo serotonina (hormona sreće) i širi dobro raspoloženje i sreću, mišljenja su podeljena. Čokolada je u svakom slučaju zaslužna za glavni element serotonina, a to je aminokiselina L-triptofan. No, koliko čokolade je potrebno čoveku da bi bio srećan? Odgovor glasi: velika količina. Čokolada od 100 grama nije dovoljna.

Čokolada je, međutim, i nešto što se dovodi u vezu sa nagradom: npr. mala deca dobijaju „komadić sreće“ kada nešto dobro urade. Dobar i pozitivan osećaj koji pritom nastaje može da se objasni neurotransmiterom dopaminom koji je praktično zaslužan za sistem nagrađivanja u mozgu, a izlučuje se pri užitku.

Čokolada za mazanje, ali i za kupanje

Ipak, previše „nagrađivanja“ može da bude loše za zdravlje – a o liniji da i ne govorimo. Pritom je svejedno radi li se o tamnoj čokoladi, mlečnoj ili beloj. „Tamna čokolada ima, kao i svaka druga, veliki udeo masnoća i šećera. To znači da, ako jedemo mnogo čokolade, u naše telo unosimo i mnogo kalorija, a tako može lakše doći do gojenja“, upozorava nutricionistkinja Behthold.

Treba spomenuti i to da čokolada može da se koristi i bez unošenja kalorija. Tu činjenicu odavno je otkrila i vešto iskoristila kozmetička industrija pa se tako često nudi tretman sa maskom od čokolade, čokoladna kupka ili čokoladna masaža. A kozmetički saloni neretko ističu pozitivne strane čokoladnih kozmetičkih tretmana uz slogane poput: čokolada stvara užitak i radost.

Autorke: Gudrun Hajze / Marina Martinović

 izvor: Deutsche welle