Danas, prvog maja, u Nemačkoj na snagu stupa zakon koji će ženama omogućiti da rode dete bez navođenja ličnih podataka. Ipak, apsolutna anonimnost time nije zajamčena, a zakon ima i druge velike nedostatke.
Žene koje svoju trudnoću drže u tajnosti uvek su očajne i same. Paniku osećaju posebno nekoliko dana pre samog porođaja. „Znam za slučaj žene koja je iz očaja već htela da se baci s mosta, dok je jedna druga razmišljala o samoubistvu na autoputu; tako, da jednostavno skoči pred neki automobil“, priča Gabriele Štangl.
Ona je pre 14 godina u bolnici Valdefride u Berlinu osnovala posebno odeljenje za anoniman porođaj. U sklopu njega, postavljen je i takozvani prozorčić za novorođenu decu kroz koji su majke svoje dete mogle položiti i ostaviti zauvek. U zagrejanoj unutrašnjosti prostorije se nalazio krevetac sa alarmom koji reaguje na težinu deteta. Njega bi čulo osoblje bolnice koje dete ubrzo odnosi u porodilište na dalju negu.
Ova mogućnost se mnogima godinama činila vrlo dobrom. Ona je pružala
alternativu ženama koje iz raznih razloga nisu mogle, smele ili htele da
zadrže dete. Istovremeno prozorčići za novorođene činili su se svakako
kao bolje rešenje od ostavljanja dece pred vratima crkvenih ustanova ili
bolnica gde je postojala mogućnost da novorođenče niko ne primeti
satima. Prema mišljenju učiteljice i pastorke Gabriele Štangl, ovi
prozorčići su u svakom slučaju davali kakav-takav izlaz majkama koje
imaju velike probleme. U bolnici u kojoj radi, ona savetuje trudnice
koje žele anonimni porođaj, povezuje ih sa lekarima i ustanovama za
usvajanje dece. „Pokušavam ženama da umanjim strahove, a da ih
istovremeno ne prisiljavam ni na šta. Žene koje se nalaze u takvim
situacijama ne možete prisiljavati ili ih drmusati dok vam ne odaju
svoje ime“, kaže ona.
Nije baš skroz anonimno
Međutim, anonimni porođaji kao i spomenuti prozorčić za bebe do sada su u
Nemačkoj postojali bez ikakve pravne osnove. Prema nemačkom zakonu,
svako dete ima pravo da sazna svoje poreklo. Samim tim alternativa s
prozorčićima do sada se nalazila izvan zakona, budući da deca ovako
nikada nisu mogla da saznaju identitet majke ili oca.
Organizacije poput Terre des Hommes ili Nemački etički
savet tvrde da se na ovaj način i identitet deteta gubi u anonimnosti.
„To je prema zakonu zabranjeno. Ako donesete na svet dete, tada ste
najkasnije tri dana nakon rođenja dužni da ga prijavite i navedete ime
majke i oca“, kaže Mihael Hojer, portparol pomenute humanitarne
organizacije. Stoga njegova organizacija pozdravlja promene u zakonu i
legalizaciju anonimnog porođaja.
Novi zakon dogovoren je pre godinu dana, ali tek danas (1. maj) stupa na
snagu. Prema njemu, majke će ubuduće moći da rađaju sasvim anonimno,
bez navođenja imena, prezimena ili adrese, i to u zvaničnim bolnicama
ili porodilištima. Jedino što će one ipak morati da učine je da se pre
porođaja prijave u neko od savetovališta. „Trudnicama novi zakon
garantuje anonimnost na najmanje 16 godina. Žena svoje podatke mora
navesti samo osobama koje rade u savetovalištu za trudnice, a one su
obavezne da čuvaju njihov identitet. Tek nakon 16 godina, dete ima pravo
da sazna identitet svoje majke“, stoji u jednom od saopštenja Saveznog
ministarstva za porodicu. To je kompromis – porodilje isprva ostaju
anonimne, ali dete nakon puberteta ipak ima pravo da sazna ko mu je
biološka majka.
Međutim, Gabriele Štangl nije sigurna da će žene koje se nalaze u teškoj
situaciji zaista koristiti ponudu anonimnog porođaja u bolnicama.
„Anonimnost je vrlo važna kada je reč o uspostavljanju prvog kontakta.
Ali ako žena već od samog početka zna da će u jednom trenutku morati da
oda svoj identitet najverovatnije mnoge neće uopšte hteti da dođu ni na
savetovanje a ni u bolnicu na porođaj“, kaže Štangl. Dodaje da je nešto
pre razgovora za DW prisustvovala anonimnom porođaju nakon kojeg joj je
dotična žena priznala da je u bolnicu došla samo zato što je znala da ne
mora reći svoje ime. „Da sam ga morala odati, sigurno ne bih došla – rekla mi je ta žena“, svedoči Štangl.
Đavo je u detaljima
Drugi veliki nedostatak je detalj koji baš i nije detalj. Naime, u novom zakonu piše da žene koje anonimno rađaju svoje dete moraju dati na usvajanje. Na taj deo zakona posebno su kivni u Nemačkom udruženju babica.
„Uopšte ne mora da znači da žene koje žele da sačuvaju svoju anonimnost istovremeno ne žele ili nisu u stanju da brinu o svom detetu“, kaže Katarina Ješke iz Udruženja babica. „To važi za sve majke koje su recimo zbog nasilja u porodici pobegle u sigurne kuće. Drugim rečima, žene koje žele da zadrže dete, a svoje ime žele da otkriju samo osobi iz savetovališta – nisu uopšte uzete u obzir“, dodaje naša sagovornica.
Gabriele Štangl nastaviće sa organizovanjem potpuno anonimnih porođaja,
čak i ako to nije u skladu sa zakonom. Razlog su, kaže, žene koje ne
žele baš nikome da odaju identitet ili one koje žele da se porode
anonimno i da ipak zadrže dete. „Sećam se i danas kada je u bolnicu u
kojoj sam radila došla jedna trudnica i zamolila za pomoć bez da ikome
kaže svoje ime. Lekar ju je poslao kući rekavši da sa time ne želi da
ima nikakve veze. To je bilo strašno. I tada sam se zaklela da nikada
neću odbiti nijednu ženu koja plačući moli za pomoć.“
Autorka: Karle Blejker
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.