I OVO DA PONOVIMO

.....  neodgovorno, ali nista gore nego i drugi u svetu!

           

Analizirano je 863 anketnih listica.  Muškaraca je bilo 68% a žena 42%, od 35 do preko 80 godina. Svi su bili na medikamentoznoj terapiji.

Prema rezultatima ankete 26% bolesnika prekida lečenje privremeno, 69%, na duže i definitivno 31%. Navodeći razloge prekidanja lečenja najveći broj bolesnika prekida jer im se kako oni to navode  “normalizovao” krvni pritisak. U razgovoru sa ovim bolesnicima dobija se podatak da se radi o bolesnicima koji misle da je povišen krvni pritisak izlečiva bolest i da pošto postignu  dobru kontrolu treba da prekinu sa lečenjem. 

Manji broj (21%) misli da nastavak uzimanja lekova može kod njih dovesti do daljeg pada krvnog pritiska što bi im  izazvalo tegobe ili ugrozilo zdravlje i život. Ova grupa bolesnika često  prekida kratkotrajno (nekoliko dana ili nekoliko meseci) terapiju ili samoinicijativno smanjuje dozu ili izostavlja neki lek u višestepenoj terapiji. 

Među odgovorima zbog čega prekidaju lečenje nalazi se često i odgovor ”da se odmorim od lekova” ili “plašim se šta ce biti ako nastavim sa lečenjem”. Obe grupe bolesnika, grupa koja kaže da ne prekida lečenje i ona koja to čini trajno ili povremeno, navodi da dnevne doze vrlo često prekoce (69%), a kao razlog navode da zaborave. Ovo se dešava naročito među bolesnicima koji imaju višestepenu terapiju - dva i više antihipertenzivna preparata, i uzimaju više puta dnevno terapiju. Ovo nije uobičajeno samo za našu populaciju jer i drugi autori navode vrlo slične podatke o izostavljanju dnevnih doza antihipertenzivnog leka. Iz tih razloga se danas  insistira na jednodnevnoj dozi leka čime se sprečava izostavljanje doze ili redukcija date doze leka.

Neželjeni i sporedni efekti su najcesce nespecificni. Najveci broj bolesnika (54%) navode da imaju stomačne tegobe u vidu pečenja u želucu i mučnine. Mali broj bolesnika (12%)  kaže da ima probleme sa potencijom (muškarci), imaju osećaj umora, nesanicu i snove more, kao i hladnoću u stopalima.

Ispitivanja saradnje bolesnika u lečenju hipertenzije pokazuju da već u prvoj godini u svetu oko 17% bolesnika prekida lečenje a navedeni razlozi su najčešće neželjeni i sporedni efekti lečenja. Naša ispitivana grupa se uglavnom uklapa u ove podatke.

Upoređujući anketu i razgovor sa bolesnicima ima se utisak koji se ne može objektivizovati, kao i da su pacijenti neiskreni u pisanoj formi. Na pitanje da li prekidaju lekove odgovaraju da to ne čine ali na sledeće pitanje ako prekidaju zašto to čine - daju odgovore. Ovo može da ukaže ne samo na neadekvatan pristup anketi već i na stepen obrazovanja u razumevanju postavljenih jednostavanih pitanja.

U pogledu pridržavanja nefarmakološke terapije gde je analizirano da li  su smanjili unos soli, pušenje i unos alkohola, dobijeni su podaci da je samo 26%  bolesnika na smanjenom unosu soli dok 74%  normalno unosi so u ishrani. Puši 36% bolesnika a alkohol uzima 66%. Međutim, među navedenim nepušačima ima bivših pušača što anketa nije obuhvatila. U razgovoru oko uzimanja alkohola vidi se da većina koja je navela da uzima alkohol uzima svakodnevno, najčešće jaka - zestoka pića i više od 2 doze. Pozitivnu porodičnu anamnezu ima 46% bolesnika za hipertenziju. Samokontrolišu krvni pritisak 57% bolesnika 

Interesantno je da najveći broj bolesnika je na višestepenoj terapiji (65%) što nije slučaj sa podacima drugih autora. Razlog je možda sto veliki broj ispitivanih ima dugogodišnju hipertenziju sa pojavom “izmicanja” terapiji ili razvojem rezistencije i tahifilaksije. Najčešće korišćen lek je iz grupe ACE inhibitora. Izuzetno retko je diuretik među navedenim lekovima. Ovo treba uzeti sa rezervom jer bolesnici pri pisanju lekova često navode da ne znaju koje lekove koriste ili to znaju samo delimično. 

Među anketiranim navodi njih 50,9% da boluju od drugih bolesti pored hipertenzije i to 75% ima dijabetes a 25% koronarnu bolest.

Više o hipertenziji možete pročitati OVDE.