Majčino mleko preko interneta

Na internetu se već odavno prodaju knjige, cipele, nameštaj. A od ove godine – u Nemačkoj može da se kupi i majčino mleko. Da li je to prava alternativa za majke koje ne mogu da doje?ili opasnost za bebe?

„Imala sam previše mleka i morala sam da ga bacam. A onda sam pomislila: trebao bi da postoji kratak i jednostavan put od majke do majke, kada jedna ima previše, a druga premalo mleka”, kaže Tanja Miler. Ona je osnovala prvu internet-berzu za ljudsko mleko u Nemačkoj, koja funkcioniše od početka ove godine – i time izazvala mnoge kritike.

U Sjedinjenim Državama slične internet-stranice za prodaju mleka postoje više od deset godina. Ove platforme su namenjene majkama koje nemaju dovoljno mleka ili iz medicinskih razloga ne mogu da doje decu. Tanja Miler želi da spoji dve zainteresovane grupe: majke koje traže mleko i one koje ga imaju isuviše. “Ja dajem veoma jasna uputstva. U pitanju je pet koraka koja svaka majka može da pročita”, objašnjava ona na svojoj internet-stranici. „Prvo, potrebno je izvršiti pretragu na lokalnom nivou, i saznati koje potencijalne dojilje postoje u blizini.“ Veoma je važno upoznati ženu od koje mleko potiče, kaže Tanja Miler.

Korišćenje njenog sajta košta oko pet evra. Time osnivačica platforme pokriva svoje troškove. Ali, uslove i cenu mleka dogovaraju majke između sebe. Postoji mogućnost i plaćanja Pejpalom, kao u drugim internet-firmama. Mleko se predaje lično ili se šalje ekspresno, preko pošte. Paket se pri tome rashlađuje suvim ledom. Ali, da li je to sve toliko jednostavno?

Testovi, testovi i opet testovi

Zbog prodaje majčinog mleka preko Interneta, žestoko se bune nemačka Nacionalna komisija za dojenje i Komisija za ishranu nemačkog društva za decu i mlade. Njihov zvaničan stav je da je „upotreba nedovoljno kontrolisanog ljudskog mleka za ishranu druge odojčadi povezana sa visokim rizicima.“ Stručnjaci i lekari pri tome misle pre svega na prenos bakterija, bacila ili virusa.

 

Što se tiče takozvanih “banki majčinog mleka” koje u Nemačkoj rade u okviru medicinskih klinika, stvari stoje sasvim drugačije, tumači Mihael Radke, glavni lekar na klinici Ernst fon Bergmanu Potsdamu. Tamo se donatorke mleka i hrana za bebe temeljno proveravaju, i to u više navrata. “Svaka žena koja je spremna da ponudi mleko ispituje se mikrobiološki, i time se utvrđuje da li ima virusne infekcije, ili rizične faktore, kao što su hepatitis, dakle zarazne varijante žutice, ili HIV. Tek kada su svi testovi negativni, toj ženi se dozvoljava da donira mleko, a svaki uzorak mleka se još jednom testira.” Ali ni tu nije kraj merama predostrožnosti, objašnjava ovaj pedijatar. “Mi zamrzavamo to mleko, i tek kada je završeno sa doniranjem, ženi se uzima krv i ponovo se rade mikrobiološki testovi. Tek ako su i ovi testovi negativni, mleko ulazi u sistem.”

Medicinski gledano, majčino mleko je veoma važno za prerano rođenu decu, jer kroz njega dobijaju dodatnu porciju vrednih i hranjivih sastojaka.

Bakterije se brzo razmnožavaju

Trenutno u Nemačkoj radi 13 banki sa majčinim mlekom, mahom na istoku zemlje, zaostalih iz vremena socijalizma. U doba DDR-a, svaki grad sa preko 20.000 stanovnika morao je da ima banku mleka. Dugo vremena su takve ustanove bile neaktivne, ali sada njihov broj ponovo raste.

Evropska mreža za Banke ljudskog mleka uspostavljena je oktobra 2010, pod akronimom EMBA. Ali ovakve organizacije postoje i van Evrope, u Kini, Japanu, Kamerunu, Indiji, Americi i Kanadi, kao i u drugim zemljama. Tamo se mlekom prihranjuju pre svega novorođene bebe i slaba i bolesna odojčad.

U Nemačkoj ova oblast nije zakonski uređena. „Radimo prema jednoj veoma neodređenoj pravnoj smernici iz 1943. godine. Ipak, postoji konsenzus. A to je da se banke majčinog mleka tretiraju isto kao i banke za transfuziju krvi. To je visok standard bezbednosti“, kaže doktor Radke. Medicinari ulažu veliki trud da mleko ostane rashlađeno. „Ako se podgine temperatura mleka zbog nepropisnog skladištenja za samo nekoliko sati, bakterije mogu da se toliko razmnože, da kod deteta može da dođe do infekcije.“

Odgovornost na majkama

Evropska mreža za majčino mleko EMBA sa neodobravanjem gleda na onlajn-platforme za razmenu mleka, kaže Korina Gebauer, upravnica najveće nemačke banke mleka u Lajpcigu. „Tako se ne može osigurati besprekoran kvalitet mleka, što se tiče broja bacila.“ Sa druge strane, Tanja Miler pretpostavlja da su majke svesne rizika i svoje odgovornosti. „Ne mogu da zamislim da majka koja kupuje mleko neće da ga pošalje na testiranje.“ Ova 38-godišnjakinja sarađuje sa Institutom za testiranje mleka (IFM) i tamo je testirala i mleko koje je nabavila od donatorke, a kojim se hranilo njeno najmlađe dete.

„Te žene ne razumeju rizike u potpunosti“, tvrdi Mihael Radke. I Korina Gebauer je zabrinuta. „Ima toliko rizika i toliko prostora za manipulaciju da mogu samo da savetujem protiv toga.“ Dakle, potrebno je još zvaničnih banki za mleko, gde se najveća pažnja poklanja zdravlju dece. I Tanja Miler kaže da bi se tome obradovala.

izvor: Deutsche welle