NEPRAVILAN RITAM I ZAŠTITA OD ŠLOGA

KARDIOLOGIJA

Nastanak apsolutne aritmije ili atrijalne fibrilacije (AF) je sve češća. Ovo je potpuno nepravilan srčani rad. To je očekivano, jer se životni vek produžava, a AF se kao posledica starenja normalno pojavljuje. Troje od desetoro ljudi tokom svog života dobije AF.

Ono što predstavlja problem, to je mogućnost stvaranja malih trombova u srcu usled ovog nepravilnog rada. Ti se trombići (grudvice zgrušane krvi) mogu usled nepravilnog srčanog ritma pomeriti, i otići u neki krvni sud koji hrani mozak. Time će ga zatvoriti i izazvati šlog. Kod ljudi sa AF šlog je javlja 5 puta češće. Takođe se smatra da 18-25% ljudi koji su imali šlog, posledica AF. Komplikacije šloga su smrt i invaliditeti.

Danas postoje kardiološki lekovi koji smanjuju mogućnost nastanka šloga i daju se baš kod ovih bolesnika sa apsolutnim poremećajem ritma. Smatra se da mogu smanjiti rizik za 65%. Oni bi trebalo da smanje mogućnost zgrušavanje krvi i stvaranja pomenutih trombića. Istovremeno, mada u manjoj meri od zaštitnog efekta mogu izazvati i krvarenja u telu. Najozbiljnija su krvarenja u mozgu. 

Varfarin kao lek omogućava ove efekte. Njegov nedostatak je što se stalno mora voditi računa o njegovoj koncentraciji u krvi. To se radi relativno čestim kontrolama vađenjem krvi i podešavanjem šeme uzimanja leka. Ima interkacije sa nekim vrstama hrane, mada ne mnogo značajnim. 

Postoje i druge vrste lekova, takozvani "direktni" ili "novi" oralni antikoagulansi. Oni ne zahtevaju proveru koncentracije u krvi, praktično uopšte nemaju interkacije sa hranom i alkoholom. Takođe, imaju manju mogućnost krvarenja, kao neželjenog efekta uopšte ove vrste terapije.

Izbor leka se vrši individualno, za svakog bolesnika posebno. Ovo stoga što zaštitu treba omogućiti što bolju, a rizike svesti po mogućstvu na najmanju moguću meru.