BORBA SA DEPRESIJOM POSLE AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA (AKS)

Često je iskustvo sa depresijom nakon preležanog akutnog događaja sa srcem. Najčešće su ozbiljna depresija, promene rasopoloženja, osećaj tuge ili neraspoloženja. Tu su i nedostatak interesovanja genertalizovan. Ovi događaji se viđaju u oko 20% ljudi sa preležanim infarktom srca. 

Bilo koji put kada se ponovo sretnu sa bolom u grudima, mogu imati strah od ponovnog srčanog problema. Možete biti tužni ili besni na oboljenje koje ste stekli. Nažalost, nekada Vas ova osećanja mogu udaljiti od terapije i preporuka koje Vam je dao doktor. Najčešće se to očituje u nepravilnoj ishrani, bolesnik jede, i goji se, ne kreće se i puši idalje. 

Čak i najmanja promena rspoloženja, anksioznost ili ljutnja, mogu umenjiti brzinu i efekte oporavka. Samim tim i dalji život. Ukoliko sami porepoznajete ove simtpoime, javite se svom doktoru.

Antidepresivi

Antidepresivi iz grupe takovanih SSRI su efektivni i sigurni lekovi za lečenje bolesnika sa ovom problematikom. Najbolji su se pokazali:  fluoxetine (Prozac), paroxetine (Paxil, Pexeva), sertraline (Zoloft), citalopram (Celexa) and escitalopram (Lexapro).

Triciklični, kao amitriptilin and nortriptilin (Pamelor), ne preporučuju se kod srčlanih bolesnika na normalnim vrednostima krvnog pritiska. A to stoga što se tokom ustajanja može javiti pad krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija). Moguća je i tahikardija. 

Psihoterapija

Ovo je tehnika tokom koje se vodi razgovor  o Vašem stanju. Ova tehnika se pokazala jako uspešnom, jer poboljšpava kvalitet života u svim aspektima. 

Vežbanje

Vežbanje je efikasni antidepresiv i poboljšava Vam život. 

Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.