Loš kvalitet ishrane u ranom životu, pored gojaznosti, može imati dugoročne zdravstvene efekte, ali dokazi su uglavnom iz studija poprečnog preseka.
Cilj je bio da se isprati kvalitet ishrane norveške dece primenom apriornih indeksa kvaliteta ishrane, i da identifikujemo determinante ranog života i ispitamo potencijalne veze sa prekomernom ishranom.
Kvalitet ishrane je procenjivan, kao i pridržavanje mediteranske dijete (MD), što odražava usklađenost sa smernicama o ishrani, zasnovanim na hrani. Istraživane su i perinatalne karateristike, karakteristike detinjstva kao kvalitet ishrane.
REZULTATI: jedno od troje dece se potpuno pridržavalo MD u 3. i 8. godini života. 60% dece se dosta dobro pridržavalo MD. Kratko trajanje dojenja, fizička aktivnost i trajanje sna kao i dugo vreme pred ekranom od 18 meseca života bili su povezani sa nižim indeksom kvaliteta ishrane (IKS) nakon 3 godine. U oba uzrasta (3. i 8. godina života), kvalitet ishrane majke je bio najjači prediktor za IKS.
Visok stepen indeksa kvaliteta ishrane nakon 3 godine, ali ne i pridržavanje mediteranske dijete je povezan sa manji rizikom od prekomerne težine (uključujući i gojaznost) nakon 8 godina.
ZAKLJUČAK: Studija pruža dokaze da visok kvalitet ishrane u ranom detinjstvu može smanjiti rizik od prekomerne težine u kasnijem detinjstvu, nezavisno od trenutnog ponašanja u ishrani.
U našim uslovima, tačno proračunata hrana za decu se može dobiti u jaslicama i vrtićima, jer su unos hrane radili ljudi koji se time bave i znaju materiju. Iz ovoga sledi da deca koja su išla i u jaslice i u vrtić uz pravilnu ishranu majke, imaju manje šanse za gojaznost u budućnosti.
Kakav je tok i koje su posledice gojaznosti i starijem uzrastu, možete pročitati u članku DEBEO I BOLESTAN.
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.