Kada negde
čekamo,obično vadimo telefon da prektratimo vreme, Nova studija otkriva da je
bolje neraditi tada ništa, sem da razmišljamo.
Ako idete
gradskim prevozom, verovatno ste
primetili da većina ljudi gleda u mobilne telefone da im ne bi bilo
dosadno. Ovo ide u prilog ranijim studijama da će ljudi učiniti sve da izbegnu
dosadu, dajući sebi čak i elektrošokove.
Novija istraživanja pokazuju da
potcenjujemo koliko je prijatno i zanimljivo ne raditi ništa, osim obraćanja
pažnje na to gde nas misli odvedu,
U nizu eksperimenata, istraživači su
doveli studente japanskog univerziteta u laboratoriju i rekli ima da će uskoro
ući u sobu bez svojih stvari, da čekaju i ne rade ništa osim da sede dvadeset minuta.
Dalje im je rečeno da dok čekaju mogu da razmišljaju o čemu god žele, ali im
nije dozvoljeno da spavaju, hodaju ili vežbaju, gledaju u telephone ili satove. U nekim verzijama čekanja bili su u mračnim
sobama. Pre ulaska sobu i po izlasku popunjavali su upitnike.
Istraživači su otkrili da su
studenti imali bolje utiske tokom razmišljanja u sobama nego što su očekivali.
“Ljudi ne cene stvarnu vrednost
čekanja/razmišljanja” kaže istraživač
Kou Murayama. “Ali, ako se jednom u to
upuste, onda to počinju da cene”.
Da
bi ovo potvrdili, pitali su studente da li bi rađe bili u sobi bez ičega
stimulativnog, ili u sobi sa kompjuterom i mogućnošću da čitaju vesti. Naravno
da se većina opredelila za drugu varijantu. Nasumično sui h podelili u dve
ponuđene grupe. Nakon boravka nije bilo razlike u zadovoljstvu izmedju ove dve
grupe.
Spontano razmišljanje često uključuje lutanje uma, sanjarenje,
razmišljanje o budućnosti ili prisećanje uspomena, a sve to ima pozitivne
strane. Utvrđeno je da lutanje uma i sanjarenje poboljšavaju naše rapsoloženje, kreativnost, postavljanje
ciljeva i radni učinak. Razmišljanje o prošlosti na nostalgičan način čini nas
srećnijima i otpornijima na stres.
Нема коментара :
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.